Iskustva

Dating iskustva, deo prvi

Prvo, pa…muško? Što da ne!

Vatreno krštenje mog novog bloga neće proći Bechdel test. Neće biti o fotografiji. Neće biti ni o čemu pametnom i, u mom stilu, ispašće zbrda-zdola. Kvalifikovana sam za ovo isto koliko i većina domaćih političara za svoje pozicije.

Pisaću o svojim tragikomičnim iskustvima sa suprotnim polom.

Evo vam pauze za prvi laugh track.

I još.

Pošto ste se cerekali toliko da vas je zaboleo stomak, mogli bismo i da počnemo. Šta mislite?

Motivisao me je tekst moje drugarice, Jasenke Grujin. Nas dve imamo mnogo toga zajedničkog, pored toga što smo drveće. Obe smo veoma pismene. Obe smo studirale italijanski jezik i književnost, iako ga ja nisam završila, a možda nikad ni neću. Obe smo web dizajnerke i fotografkinje. Prvi put smo se sudarile – bukvalno – na koncertu gde je ona bila zvanični fotograf, a ja zbunjeni uljez. Drugi put, tj. zvanično smo se upoznale kad je situacija, gotovo pola godine kasnije, bila obrnuta. I tako smo se i združile. Trenutno mi ona vodi kampanju za full-frame aparat, ili ako ništa drugo novi objektiv, jer se moj primarni raspao. To je bila njena ideja, ja sam „mrtvo puvalo“ po pitanju takvih stvari.

No, moje iskustvo ne može biti veća suprotnost njenom. Ako je ona moralno posrnula – što ne mislim da je, da se odmah razumemo – ja mu dođem nešto poput katoličke kaluđerice u mađarskom hospisu. Onlajn dejting radi zabave mi je stran kao koncept. Stvari poput Tindera me plaše do te mere da mi se diže kosa na glavi. Da me neko izabere za jednu noć na osnovu toga što sam zgodna? Ma dajte, to bi mi spustilo ego do nivoa gde je u minusu. Na kraju krajeva, ljudi bi spavali i sa duplim hamburgerom.

Ako je ovaj spot preteča online datinga, ja sam ova anarhistkinja u plitkim cipelama!

Pa, ko veli, što se ne bismo malo smejali i usput videli koliko se iskustva ljudi koji i te kako imaju zajednički jezik razlikuju.

Molim vas, majte na umu da ovaj tekst ne piše neko kome treba detaljna psihološka analiza ličnosti, ili savet – naprotiv. Svi smo jedinstvene pahuljice i tako dalje.

 

Počeci

„Otkud znam, nisi standardni tip!“ rekao je moj tada najbolji drug, a ja sam stegnula zube i spustila slušalicu. To beše krajem devedesetih godina, u vreme kad sam ja po ceo dan bubala matematiku kako bih dobila tričavu trojku, a on – nekoliko godina mlađi – imao toliko devojčica koje su uzdisale za njim da je morao da kupi rokovnik.

Bila sam besna. Nisam imala pojma šta to sad znači. Misli li da sam rugoba? Posle toga nismo govorili nedeljama i naše prijateljstvo nikad više nije bilo isto.

Dečko je bio u pravu, iako se nije izrazio na baš najsrećniji način. Mene dečaci nisu zanimali tokom tih dvanaest godina školovanja. Izmišljala sam crushove, prvo drugare iz razreda, a posle i poznate ličnosti, pa ubeđivala sebe da mi se dopadaju. To je bilo normalno, valjda? Kad bih pričala o bilo čemu vezanom za ljubav i ses, i laiku je bilo jasno da nemam blage veze ni sa čim. Ako sam se zaista nekome dopala, u šta čisto sumnjam, verovatno nisam bila ni sposobna da to prepoznam.

Moje drugarice su ostajale posle časova da gledaju dečake za koje nisam ni znala da postoje. Imale su spiskove. Zapamtila sam šifre popot „nosač kačketa“ i „nadsrešnica“, ta su mi se svidela. Mozak poput Ivinog, s druge strane, nije shvatao poentu. Neko je mnogo lep, pa šta? Gledao te je, pa šta? Šta imaš od toga?

I tako sam provela te četiri godine koje su navodno najlepše u životu gledajući u plafon i na kraju ispala statistika – jedina devojčica u razredu koja nikad nije imala dečka. Dakle, društveni kapital na nuli, privlačnost na nivou gde je guzica našeg Forda Ka interesantnija od moje. Matursko veče mi je bilo zanimljivo samo kad su poslužili hranu. One tri petice na maturskom ispitu su mi bile bitnije od fotografija te večeri, na kojima niko i ovako i onako nije ličio na sebe.

Da me je neko tad pitao kakav je moj tip muškarca, rekla bih nešto poput „mora da bude sladak“.

Ovo skroz levo sam ja – i dan danas imam te farmerke!

 

I evo nas – dating!

Negde tokom prve godine fakulteta, kada su mi konačno kupili kompjuter, ukucala sam u Google „asexual“ i, na svoje veliko iznenađenje, saznala da tako nešto postoji i da se ne odnosi samo na jednoćelijske organizme koji ne razmenjuju jedra. Neki momak, moje školsko godište, je čak napravio sajt o tome. Ko veli, mora da sam to. Nemam potrebu da imam dečka radi imanja dečka, hoću da završim studije, posvetim se poslu i istovremeno postanem i web dizajner, što je super profesija i imaću mnogo para.

To smo sredili. Ups, ja se gojim. Rapidno. Ma, verovatno je uvek trebalo da budem debela, hoće to kad te niko neće!

U to vreme sam upoznala devojku koja se oporavljala od duge veze koja ju je mnogo povredila. Godinu dana smo bile gotovo nerazdvojne, a onda je pronašla muškarca u roku od nekoliko dana. On se posle par sedmica uselio i to je bilo to. U braku su već čitavu večnost, a ja sam ga videla triput u životu, pravio je dobre sendviče. Shvatila sam da su nekim ljudima partneri prioritet.

Sušta suprotnost tome se sudarila sa mnom u prodavnici kozmetike tri godine kasnije. Udata je, ima sina od skoro jedanaest godina, zezamo se od njegovih prvih dana života i osećam se kao da sam tom detetu tetka. Štaviše, počele smo intenzivno da se družimo kad se on rodio. Kasnije sam, hvala bogu u njemu (direktni citat pomenutog dečkića), upoznala mnogo takvih.

Širenjem kruga prijatelja i nešto smanjenim intenzitetom disciplinarijanskog ponašanja kod kuće, otvorile su se mogućnosti da, kako se ono kaže među cool decom, upoznajem neke nove ljude. Izabrala sam pet kako bih vam pričala o njima i kako biste vi moju priču mogli da poredite sa Jasenkinom. Dokle su stvari išle sa svakim od njih zadržaću za sebe, kao i datume i godine kad se sve ovo događalo – neke stvari svakako nisu za vaše uši. Mislim da bih i samu sebe istraumirala ako bih o tome pisala. Te delove priče ćemo jednostavno…premotati!

Divlja ruža
Divlja ruža, kaže nekadašnji OkCupid dating test

 

tl;dr: Svi su bili mlađi od mene, od jedne i po do tri godine. Prvi je jedini s kojim sam u kontaktu. Nisam aseksualna, ali nisam ni ono što se od moderne žene očekuje.

 

#1 Katalonski geek

Koliko sam protivrečna, pa to nije normalno. Moj prvi dejting bio je online dating, i to sa strancem. Upoznali smo se na jednom internet forumu o auto-trkama, oboje smo bili team Jacques Villeneuve 4LYF. Dečko je čak i blajhao kosu kako bi izgledao kao naš idol – naočare je već nosio. Naš prvi čet trajao je od devet uveče do sedam ujutru i kliknuli smo. On je tada bio zaljubljen u neku mnogo stariju koleginicu sa kursa informatike, veoma stidljv, ali i natprosečno inteligentan. Slušala sam o njoj isto koliko smo analizirali trke, konfiguracije staza F1 i najbrže krugove, te to poredili sa bazom podataka od 1950. godine nadalje.

U februaru sledeće godine na svom LiveJournalu je napisao kako treba da dođem i da se udam za njega. Naše društvo je bilo zbunjeno, ja sam bila besna. Usledili su razgovori VELIKIM SLOVIMA sa MNOGO USKLIČNIKA I JEDINICA!11!!!! Par meseci kasnije ubedila sam sebe da sam zaljubljena u njega, jer je on zaljubljen u mene i to je kompliment.

Kupili smo web kamere i krenuli da se gledamo. Preko tih trista piksela širine i dial-upa predstavio me je i porodici, kao svoju devojku. Dopala sam se njegovoj mami, to je valjda bilo mnogo bitno. Pokazivao mi je kako uvek postavlja sto, valjda da pokaže kako bi bio dobar muž. Pričao mi je kako mama i tata moraju da spavaju odvojeno, jer tata pušta gas u snu, zbog nekog stomačnog problema. Jednom mi je pustio i snimak, gde se to jasno i čulo. No, on me voli, dakle Prdonja će mi biti svekar! Setite se samo one scene iz filma Amarcord, to je sve deo naše prirode.

No, ubrzo sam shvatila da ne želimo isto. On je jedva čekao da nekako dobijem vizu, dođem tamo i da konzumiramo tu svoju vezu. Pričao je kako bi me ljubio po celom telu, ja bih se osetila prljavo. Rekao bi da je toplo i da je skinuo majicu. Kuku majko da ga vidim bez majice, fuj. Tad nisam shvatala razliku između „sramota me je što me ne zanima taj aspekt tvoje pojave“ i „sramota me je što ću zahvaljivati svim bogovima na kolenima“. Na Katalončevu žalost, osećala sam ono prvo. Kad smo pričali o tome kakve gaće muškarci treba da nose, mnogo se uvredio kad je čuo da su mi samo bokserice lepe i da nisam obožavalac plaža prepunih kobasica na izvol’te.

(Premotavanje)

Puklo je kad se zaljubio u sledeću, neku s posla sa crvenom kosom, jer je u međuvremenu počeo da radi u supermarketu. Pa onda u svaku od svojih koleginica, jednu za drugom. Nevinost je izgubio sa razvedenom šeficom i kad im je veza propala stigao je na crnu listu, pošto je prekršio politiku kompanije. Vratio se online datingu, prihvatio prvi poziv na sastanak i upoznao svoju današnju suprugu. Iako su krenuli suprotnim redosledom od onoga što je meni „hardwired“ u glavi, mnogo se vole. Nisam uspela da odem na njihovo venčanje, ali je trebalo da stojim u prvim redovima jer su njih dvoje tako želeli. On je hteo da njegova prva devojka bude prisutna.

Kako izgleda? Crne oči, crna kosa koju je farbao u svakojake boje, prosečno građen. Danas je sed, dugokos i nosi bradu. Ima istetoviranu zvezdu na ruci, u sećanje na jedinu devojku kojoj nije otkrio svoja osećanja, a koja je poginula u automobilskoj nesreći na Božić.

Gde je sad: Eno mi ga online na Messengeru, sedi tamo i igra igrice, dok njegova supruga radi u supermarketu koji je deo istog lanca gde je on nepoželjan. I dalje je za to da se separatisti svih zemalja ujedine, otkud znam.

 

#2 Multi-Timing Tart

Drugi dejt sam upoznala na poslu. Pošto sam kao i svi iz administracije bila u civilu, a on u uniformi prodavca, krenuo je da me ubeđuje da nešto kupim. Odbrusila sam mu i izašla iz prodavnice. Kad sam se sledeći put pojavila odjednom je znao sve o meni i ispostavilo se da oboje volimo neke opskurnije muzičare, crtane filmove, digitalnu umetnost i da smo kompjuteraši. On je meni pomogao kad je Windows pao i doneo mi sve sezone South Parka, a ja njemu neke bootlegove Johna Frusciantea i Red Hot Chili Peppers. Čak sam mu dala da drži i Johnov autogram u ruci.

Te godine sam sve sa posla pozvala na svoj rođendan. Niko nije došao, svako je imao drugo objašnjenje. Sledećeg dana sam dobila poklon-paket koji su mi zajedno pripremili, a ovaj momak mi je rekao da sačekam i da idemo na piće. Pošto je bio sladak, poslala sam drugarici poruku i pitala je šta da radim. Manje-više mi je rekla da ga obrlatim, kako bih ga zadržala.

Na tom sastanku kupio mi je ružu od jedne od onih devojčica koje idu po lokalima i prodaju ih. Tražio je moj broj telefona i dobio ga. Prošetali smo se. Ispostavilo se da nema stalni smeštaj u Beogradu, te da mu majka i otac rade u drugoj zemlji. Celog tog meseca se mučio sa stambenim pitanjem i bio toliko neodgovoran na poslu da su morali da ga otpuste posle jedva nešto više od mesec dana od angažovanja. Nama ostalima u administraciji rečeno je da nikad goreg radnika nisu imali.

Oko njega se motala još jedna koleginica, starija od mene. Koristila je kompanijski internet forum pod lažnim imenom, ne znajući da je vrlo lako saznati ko se krije iza naloga kad si administrator. Sve što je pisala bilo je na moj račun. Najmlađa od nas u firmi, slatka kao med, seljančica sa juga i jedina kojoj se ovaj momak nije dopadao je manje-više rekla da imaju nešto. No, samo meni je, ničim izazvan, nacrtao portret-karikaturu našeg omiljenog muzičara.

Od tog trenutka smo se borile za njegovu pažnju – on je čas bio sa ovom, čas sa onom. Našao je stan u Beogradu i rekao mi gde živi. Rekao je i njoj, naravno. Kad se viđao sa njom, meni bi rekao da je zaboravio telefon. Jednom sam ih ukebala, nisu znali da sam tu jer sam čekala direktora naše firme. Povređene sujete sam ga ignorisala, a on je probao da mi proda priču kako su se sreli na Slaviji i kako to nisam smela da mu uradim, jer sam ga mnogo povredila. Naši četovi su manje-više ličili na sapunske opere. Na Green Fest i onaj nesrećni nastup Red Hot Chili Peppers u Srbiji ja sam pozvala njega, a on nju. Morala sam nekako da pobedim u tom kupleraju! Toliko stvari koje je kačio na sajt za umetnike gde smo oboje bili aktivni bile su anagrami mog imena, slike žena koje su ličile na mene. Ništa mi više nije bilo jasno.

(Premotavanje)

Dok smo nas dve imale time-sharing i mrzele se iz dna duše, iz čista mira na sajt o umetnosti registrovala se njegova dugogodišnja devojka koja je studirala u inostranstvu. On je odmah napravio neku fotomontažu o njihovoj ljubavi, koju ništa ne može pokolebati. Ja sam se osećala prevareno i rešila da ga više ne pogledam u životu posle Green Festa za koji je rezervisao sobu za sebe i sestru u našem pansionu. Onda mi je slatka-kao-šećer rekla da me je prešao i da je to njegova devojka. Tu sam ga skinula sa spiska gostiju i našla neke druge ljude da budu s nama. Tokom samog događaja mi je slao poruke, tražio narukvicu da uđe u fanpit, nisam odgovarala. Kasnije je pokušavao da se izvini, nisam se javljala na telefon, niti sam želela da znam šta mi piše. Bio je razočaran, to su mi svi rekli. Mnogo kasnije sam saznala da je slatka-kao-šećer mnogima od nas sabotirala potencijalne veze, jer je bila ljubomorna.

Kako izgleda? Svetlosmeđa kosa, plave oči, tetovaža na desnom ramenu, više pirsinga u ušima. Da se razumemo, ovaj je jedini od svih njih zaista bio frajer po optšim kriterijumima. Da nije, ne bi imao proverbijalne ekstremitete da radi to što je radio.

Gde je sad? Napustio je informatiku i, ako se ne varam, i on je fotograf, samo ne znam u kojoj niši. Više nije sa onom, ne znam kad je to puklo, ali nešto mi govori da se to dogodilo „one“ godine i da nisu imali otvorenu vezu. Otkud znam. Nemam ni želju da saznam.

 

#3 Seoski metalac

Prošlo je dosta vremena dok nisam upoznala sledeći krucijalni dejt. Saleteo me je na Twitteru, gde je možda trebalo da primetim da prati samo i jedino žene, te da je jednoj bez ikakvog posebnog razloga ostavio svoju adresu na javnom mestu. Ta je bila veoma popularna jer je jednom prilikom okačila sliku svojih grudi u brushalteru. Valjda. I ovaj je bio kompjuteraš. Imala sam neki problem na jednom od sajtova, tražio mi je email adresu kako bi mi poslao rešenje. Posle toga je ostavio svoje Skype ime, koje je bilo isto toliko smešno koliko i ono na Twitteru.

Sledećih par sedmica mi je svakog dana kad uključim kompjuter želeo dobro jutro. Stalno je govorio gde živi, da smo u istom kraju i da bi trebalo da se sretnemo. Kad je imao problem sa dizajnom, pomagala sam ja njemu. Kad sam imala problem sa kodom, pomagao je on meni. Lepo smo se dopunjavali. On je voleo samo metal, i to one ratničke varijante, ali je prihvatao sve što bih mu poslala i odjednom bio obožavalac toga. Dogovorili smo se da se nađemo i da on meni da neki fantastičan roman, a ja njemu jednu od svojih desetak knjiga o čornoboiljskoj katastrofi. Konačno sam zagrizla – hteo je da čita o, do tada jedinom nuklearnom acidentu koji je stigao do nivoa 7 na INES skali. Mora da je onaj pravi!

Naš prvi dejt je bio veoma čudan – sve vreme sam bila u „my eyes are up here“ fazonu. Piljio je kao da ispod džempera imam Himalaje. Već sam znala da je bio u „siseeeeeee!11!!1“ gardi, ali izgleda da je bio očajniji nego što sam mislila. Mozak mi je govorio da je taj iste video samo u video-igrama i na pornnografskim sajtovima; ali on mi je već pokazivao fotografije svoje bivše devojke koja je bila nekakva metalka kao i on, plus mlađa i ofarbana u plavo. On je muško, on je lep, njihova veza je sigurno bila nešto više od poljupca kad su bili pijani na nekoj žurci. Ja sam bila bucmasta osoba, pre svega u punk rock fazonu, oblačila sam šta sam stigla. Već mi je tu nabio komplekse. Pričao mi je i o malom planinskom mestu iz koga je došao, školi za jedva nekoliko dece, detinjstvu u zabačenom kraju. Moja majka ga je prozvala „Seljače“ i smejala se.

Posle prvog dejta usledio je i drugi. Pa još. Onda je predložio da se zaposlim tamo gde je radio. Došla sam tamo. Padao je sneg. Uhvatio me je za hladne ruke na parkingu, da bi me ugrejao. Svi su govorili da između nas postoji hemija, da svi vide tu tenziju i da smo kao stvoreni jedno za drugo. Uz to su išla objašnjenja za kakva bi mi se danas otkačila ruka – da imam višak kilograma i da mi je izgled ispod proseka, te da treba da budem srećna što me je privukao jedan plavušan. Dežurni švaleri su mi objašnjavali kako svaki pravi muškarac, što ovaj moj sigurno jeste, ima bar 3-4 kombinacije, varijacije, faktorijala, šeme, teme, dileme i ubedili su me da sam samo jedna od mnogih, te da treba da se izborim da mu budem jedina, za vjeki vjekov. Neki od preporučenih recepata doktora za ljubav bili su toliko čudni da ni sama ne mogu da verujem šta sam slušala.

(Premotavanje)

Stvari su krenule čudnim tokom kad sam ga pozvala na rođendan. Izbalavio me je samo tako, ali mi je bar doneo belgijske čokoladne bombone. Došao je u stan, kako bi rekao Brando iz „Porodičnog blaga“, ribe sa pedigreom. Osećao je te kulturne razlike između moje i njegove porodice i to mi je bilo jasno. Moje drugarice, čak i one najstidljivije su ga otvoreno zezale, a on nije prestajao da mi gleda u poprsje, dok su mu se zenice širile toliko da je to bilo gotovo komično. Nije smeo da žvaće dok je moja majka bila u sobi. Na kraju je pobegao, objasnivši da mu dolazi drug iz sela sa kojim će se napiti. Posle toga je počeo da me ignoriše i ne konunicira sa mnom danima. Ja sam ga, jer su mi rekli da tako treba, stalkovala na Twitteru, gde je stalno spominjao raznorazna ženska imena.

Moj nivo frustracije je počeo da raste. Koliko te sedmice imala sam opsesiju da prvog lepog muškarca koji bude pisnuo preda mnom treba da posmatram kao istu takvu „svinju“ i „poslednje đubre“, što sam i uradila. Mislila sam da sam sad opasna! Neće meni neki tamo jednorozi izigravati tu visoku inteligenciju i kulturu kako bi hranili ego još jednom balavom ženom, jer im se sigurno kao toliko lepima divi svaka koja ih vidi. E, nije Iva sisala vesla, „daleko malo“.

Ovo je verovatno trenutak kada ste se prekrstili i potražili ovu stranicu. I treba, prijatelji moji. I treba. Ovakvim ponašanjem, koje sam ohrabrena nastavila do kraja tog brodoloma sa Seljačetom i počela da ga primenjujem i na one koji su objektivno lepi većini žena, izgubila sam prilike za mnoge poslovne saradnje i prijateljstva. Samo sam gradila svoju reputaciju lude kučke kao da zidam Keopsovu piramidu. I smatrala sam da je „luda kučka“ kompliment.

Seljače se polako distanciralo. Hteo je da se vidimo, to mi je pobudilo nadu, no on je samo želeo da mu vratim njegove stvari. Onda je svima objavio kako je pronašao ženu svog života. Oženio se u roku od par meseci. Ona je sve što ja nisam – tad se bavila nečim što se graničilo sa prostitucijom u mojoj glavi, sad je još opasnija. I imala je plan za njega – da mu menja imidž, da bude što i ona, da bude cool na njen način. Tu mi je palo na pamet kako je on prazna ljuštura, piši-briši tabla, što su kasnije rekli i drugi ljudi. No, videla sam to kao svoj poraz, jer je trebalo veriti se, udavati se i ta je mene pobedila.

Pre nego što je obrisao sve društvene mreže na savet svoje novopronađene izabranice, na jednoj je ostavio meme koji je implciirao da je najgore od svega kad se u tebe zaljube pošto si se ti odljubio. Ovo je valjda trebalo da podigne i moj i njegov ego. Dobro, bre, ali ti si prvi počeo. Ti si implicirao da sam „disturbance in the Force“, da sam bila tvoja srećna zvezda noći kad ti se auto pokvario, ja bila budna i pozvala pomoć, jer si bio na autoputu. Ko je tu muvao koga? Mogao si da mi kažeš da si odustao, da se više ne ponižavam, da budemo drugovi i igramo štreberske društvene igre kod tebe na poslu.

To se ne bi dogodilo. On je internet video kao diskont gde je na kraju izabrao šareno pakovanje soka, a ne ono koje mu je bilo najukusnije.

Kako izgleda? Duga plava kosa, plave oči, riđa brada. Viking, otkud znam.

Gde je sad? Čula sam da se dogodilo sve i svašta, ali ne bih o tome. Povremeno se sretnemo u supermarketu i tu u kraju. Nekad me pogleda, nekad ne. Ja njega gledam u čuđenju, on mene ispod oka. Ako je sa suprugom, pobegne, nestane. Dobro, kako ti hoćeš. Iako moje kuče reži na tebe, ja nemam nameru da te tresnem posred lica. Nisam takva osoba.

Žena-ratnik! Preuzeto ko zna odakle.

 

Majko mila, šta je to bilo?!

Ako se osećate kao troglavo pile iz svemira koje je došlo da osveti svoje pretke, onda je moja misija uspela. U drugom delu vas očekuju misteriozni alkoholičar, Aspie Jung italijano i poenta koja ne postoji.

UOPŠTE se ne šalim, deco!

 

 

0

Na internetu sam starosedelac. Pravim sajtove od 2000. godine, blogujem od one sledeće. Koristila sam program iz koga je razvijen WordPress i kojeg se više niko ne seća. Fotografišem sve i svašta celog života, početkom ove decenije sam počela da poštujem pravila, 2014. kupila svoj prvi DSLR, a 2018. slučajno krenula time i da se bavim. Možda me znate sa bloga Gunđam po kućama.