O meni i sajtu

Nemam nadimke, ja sam samo Iva. Umem da budem ili suvoparna, ili da preterujem sa nadrealnim i apsurdnim humorom. Uvod koji čitate bi trebalo da bude zlatna sredina između tih dvaju pristupa.

Ovo je moj šesti blog. Blogovala sam na Livejournalu, na dva domena sa smešnim imenima i na dva mesta na iva-is.me. Nijedan od tih blogova nije bio dovoljno zreo za moj ukus, a prvih triju ne volim ni da se sećam – dovoljno je da pogledam arhivu i da shvatim da gotovo i da ne poznajem instancu ove osobe koja je te stvari pisala. Moj pogled na svet se mnogo promenio od kako sam, redom, imala 18, 19, 23, 25 i 27 godina. Ovde ću pisati o web dizajnu, (uglavnom koncertnoj) fotografiji i svemu što mi padne na pamet. He-he, „pamet“.

Možda me znate po notornim snimcima Amy Winehouse sa koncerta u Beogradu, ili sa mog starog bloga, Gunđam po kućama. Možda i ne.

Nasuprot tome, ovaj sajt prvobitno nije trebalo da ima blog. Zbog čega sam promenila mišljenje?

Tokom 2018. godine društveni život mi je bio na maksimumu, a pisanje na minimumu. Mislim da sam i 2017. godine, bez obzira na ozbiljne kognitivne poteškoće, napisala više. Uzrok ovome nije bio nedostatak vremena, već konstatan strah da ću reći nešto što ne bi trebalo da kažem. Celog života sam učena da sam smešna, da sam ovakva i onakva, ljudi su čak imitirali moje pokrete. I sad, kad sam se otarasila najvećeg dela svojih strahova, pojavio se taj novi. Upoznala sam toliko novih lica, našla se u nekoliko neočekivanih okruženja (da je bar samo jedno) – kakav li utisak ostavljam na sav taj svet? Mnogi kažu da me odaju već sami izrazi lica, da svi znaju šta u kojem trenutku mislim. Ironično, to me malo ohrabruje, jer većina ne shvati da uglavnom mislim o tome šta ću pojesti.

E, pa vreme je da taj strah dobije po stražnjici.

Trudiću se da se kroz moje pisanje ne provlače beskorisne ruminacije, frustracije vezane za zaostavštinu onih pre mene i generaciju pre moje koja je to upropastila. Na ovom blogu neće biti ničega što bi bilo kome moglo naškoditi. Kad budete čitali moju poeziju i prozu, vodite računa da je to fikcija.

Ne verujem da će stvari koje je copy-paste era ozloglasila, poput listi, imati svojih pet minuta na ovom blogu. No, spremna sam da se predomislim. Uvek.

Ko sam ja? U fazi sam izrade do kraja života. Rođena sam 1983. godine u Beogradu, u porodici zaglavljenoj u prošlosti. Bila sam veoma dobar đak i veoma loš student. Od svojih talenata i koeficijenta inteligencije sam do sad imala više štete nego koristi, no radim na tome da ih obuzdam kako bih ih upotrebila na pravi način. Izlazim, uglavnom na koncerte i svirke. Vozim bicikl, distanca i cilj su mi bitniji od brzine i volim da dovedem sebe do ivice svojih fizičkih mogućnosti. Prirodno mislim brže od većine ljudi i često mi se dešava da zbog toga „zabagujem“ i odam utisak apsolutne budale. Tome pristupam kroz humor, mada sam često žrtva Poovog zakona.

Pišem od svoje pete godine, što poeziju, što prozu. Imam više ideja za romane, a kao devojčica sam „režirala“ i nekoliko pozorišnih predstava, te glumila u jednoj tuđoj. Govorim naš, engleski i italijanski jezik, sasvim solidno mi ide još nekoliko, uključujući i latinski. U najvećem broju stvari sam samouka.

Volim muziku, umetnost, psihologiju, Star Wars i kuhinju. Moje tajno utočište je jedno malo mesto u Grčkoj sa pričom sličnom mojoj sopstvenoj, a volela bih da obiđem Čornobilj i celu Zonu isto koliko neki drugi ljudi žele da posete svetske metropole i raznorazne egzotične destinacije. U svemu osim međuljudskih odnosa privlače me uništene i desetkovane stvari.

Ne konzumiram alkohol, cigarete i drogu – samo kofein. Imam poprilično liberalne stavove u vezi sa većinom drugih stvari. Ateista sam, ali ne i mizoteista. Smucam se po sivoj zoni između aseksualnosti i heteroseksualnosti. U horoskopu sam riba, u kineskom divlji vepar. Ozbiljno sam istraživala kognitivne funkcije i moj tip ličnosti, ENFP, se gle čuda ne kosi sa onim dobijenim na sajtu na kojem se većina drugih ljudi testirala. Za one koji dublje zalaze u te vode, tritip Enneagrama mi je 4w5 7w8 1w2, takozvani „vizionar“, a instiktivna varijanta sx.

Trenutno živim sa svojom majkom i psom po imenu Džudi u širem centru Beograda. Imam mnogo prijatelja i čuvam ih, stereotipno rečeno, kao malo vode na dlanu.

Još? Jok. To zavisi od vaše percepcije i ja to ne bih mogla da promenim. Verujte, probala sam.

Mi nismo ono što jesmo, već ono što drugi misle da jesmo.
Duško Radović

Zapamtite to.